„Umišljeni savski gondolijeri koji iz Starog dvora haraju Beogradom nastavljaju da mrze naš grad zadajući mu nove rane.
Ovog puta im je žrtva ono što je Beogradu najvrednije – tvrđava.“, primetio je u autorskom tekstu za novine Danas arhitekta Dragoljub Bakić.
Nažalost, ovaj Bakićev stav ne deli „daleko malo“ arhitekata, istoričara, stručnjaka…
Kada je reč o projektu koji navodni zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić optimistično naziva gondolom, iako je reč o običnoj žičari, relevantna stručna javnost oštro osuđuje izgradnju „čelične skalamerije koja će kao crni ožiljak unakaziti najlepši profil kamenog bedema“.
Skrnavljenje kulturne baštine Beograda zarad ostavljanja „nečeg iza sebe“ nije nova pojava, tome svedoče Beograd na vodi i višespratna garaža šoping centra u Rajićevoj ulici.
Goranu Vesiću nije važan „milenijumski istorijski pejzaž Beograda na čiju zaštitu smo se obavezali potpisivanjem i ratifikovanjem desetina međunarodnih deklaracija i konvencija“, nije mu važna odlično sačuvana Rimska ulica iz II veka.
Sve se može rušiti.
Stoga nije neobično Bakićevo podsećanje i upozorenje da je „Beogradska tvrđava od 2015. godine na tentativnoj listi UNESKO – a. Koji treba da je proglasi svetskom kulturnom baštinom u sklopu celine granice Rimskog carstva – Limesa.
Ako se dozvoli da se krene da buši i razbija glavni kameni bedem Tvrđave kako bi se u njega ugradila početna stanica Žičare – onda od UNESKO – ve liste nema ništa i ne samo da ćemo tamo biti brisani već ćemo biti proglašeni za vandale.“
Uprkos neprestanim apelima, molbama, žalbama i protestima, vlast i dalje odlučno nastoji da nastavi sa rušenjem kamenog bedema.
Dužnost svih građana je da se suprotstave vlasti koja svesno uništava kulturno nasleđe Beograda i nipodaštava mišljenje stručnih lica.
Želiš da pomogneš #1od5miliona? Doniraj.
